Beograd, 15.jul 2014. Godine. Već nekoliko godina radi se na pokušaju izmene Zakona o radu pod raznim izgovorima kao opravdanje donošenja istog, dok se poslednjih nekoliko meseci vodi prava hajka protiv predstavnika sindikata a samim tim i sindikata kao organizacija. Baš ovih dana, gle čuda kako se to tek sada videlo, iznose se podaci o primanjima vođa velikih sindikalnih centrala u Srbiji. Sa druge strane, dok se vodi hajka protiv tih vođa kako bi što više opalo poverenje u sindikate i otupila se ionako tupa sindikalna oštrica, posle završetka radova na nepostojanju opozicionih stranaka sada se usvaja novi Zakon o radu kojim se potpuno uništavaju sindikalne organizacije.
Novi Zakon o radu konačno je prošao usvajanje na Vladi R Srbije i upućen je po hitnom postupku na usvajanje pred poslanicima Skupštine Srbije. Za danas je zakazan početak rasprave a u četvrtak se očekuje i konačno usvajanje Zakona o radu i Zakona o PIO po kome se starosna granica za odlazak žena u penziju podiže na 65 godina.
Vlada R Srbije, kršeći Zakon o socijalno-ekonomskom savetu uvrstila je u rad SES-a dve reprezentativne centrale ne nivou R Srbije dok treću reprezentativnu cetralu, Konfederaciju slobodnih sindikata nikada nije uvrstila u SES. U pokušaju da promene pojedine odredbe predloženog Zakona o radu, predstavnici dve reprezentativne centrale, Savez samostalnih sindikata srbije i UGS“Nezavisnost“ u više navrata su pokušavali da izmene pojedine odredbe tog akta. Za uzvrat dobili su optužbe od pojedinih predstavnika Vlade R Srbije uz naravno, ogromnu medijsku hajku da sve što traže su njihove lične privilegije a ne poboljšanje uslova rada za radnike.
No, uloga sindikata i jeste da se bori za prava radnika, ali naravno uz određene Zakonske odredbe koje daju slobodu sindikalnog rada i organizovanja.
Uz takvu hajku, Zakon o radu će očigledno da se usvoji bez obzira na to što će od danas pa sve do četvrtka, odnosno do konačnog usvajanja predloženih zakona predstavnici ova dva sindikata iz SES i predstavnici Konfederacije kao najbrojnije sindikalne centrale protestvovati ispred zgrade Skupštine Srbije.
Sa usvajanjem ovako predloženog Zakona o radu radnik u Srbiji postaje rob i ulazi u robovlasnički period dok bude trajao ovaj Zakon.
Šta dalje?
Ko će da se bori za prava radnika i protiv diktatorskog i robovlasničkog odnosa poslodavca prema radniku a koji je uokviren u novom Zakonu u radu?
Očigledno više niko.
Svuda u svetu, za sve probleme iz oblasti radno-pravnih odnosa zaposlenih borili su se sindikati. Još od vremena kada su radnici slobodu sindikalnog organizovanja platili krvlju i životima, postojala je kakva takva sloboda sindikalnog organizovanja i pravo predstavnika zaposlenih da se bore za prava radnika.
Novopredloženim Zakonom o radu sloboda sindikalnog organizovanja ne postoji, predstavnici zaposlenih nemaju mogućnost da se bore za prava radnika a jedino će postojati mogućnost da se bave sindikalnim radom prema poslodavcu poslušni predstavnici sindikata koji će klimati glavom i izvršavati naređenja poslodavca a ne zahteve i potrebe zaposlenih.
I tu je kraj takozvanoj slobodi sindikalnog rada i organizovanja.
Uostalom, u Srbiji u poslednje vreme nema slobode u mnogim sferama života a zašto bi i sindikalnne slobode bilo!?
U skladu sa predloženim Zakonom o radu, član 211.se delom menja a delom briše i glasi:
„U članu 211. stav 1. menja se i glasi:
„Kolektivnim ugovorom ili sporazumom između poslodavca i sindikata kod poslodavca, može se utvrditi pravo na plaćeno odsustvo predstavniku sindikata, radi obavljanja sindikalne funkcije, srazmerno broju članova sindikata.”
U stavu 2. reči: „ovlašćeni predstavnik sindikata” zamenjuju se rečima: „lice ovlašćeno za zastupanje i predstavljanje reprezentativnog sindikata kod poslodavca”.
Stav 3. briše se.”
NPSS je u više navrata tražio izmene i dopune PKU za policijske službenike kojim bi se na drugačiji, realniji i restrektivniji način regulisalo oslobađanje zaposlenih po osnovu sindikalnih aktivnost. Nažalost, nismo naišli na razumevanje.
Iako smo i tada i sada bili za te i takve izmene, ni ovakav način slobode sindikalnog rada i organizovanja nije izdržljiv.
Postavlja se jedno, sasvim logično pitanje, da li je moguće da jedan, ovlašćeni predstavnik reprezentativnog sindikata, obavlja sve poslove u interesu 12.000 zaposlenih? Ili, kao što je slučaj Socijalno-policijskog fronta koji broji preko 30.000 zaposlenih, da sve potrebe zaposlenih rešava i da se za njih bori samo jedan čovek? Jednostavno, to je potpuno nemoguće.
Cilj predlagača Zakona, u ovom slučaju Vlade R Srbije i Američke privredne komore je disciplinovanje radnika preko njihovih predstavnika ili u suprotnom, potpuno uništenje njihovog udruživanja i organizovanja kroz sindikalne organizacije.
U svakom slučaju, radnici i građani R Srbije, ulaze u teške godine i težak period života.
Sadašnjim vođama sindikata preostaje da se pridruže pojedincima na društvenim mrežama koji su kao najveće krivce za sve videli u predstavnicima sindikata, da zajedno, udruženim snagama, gube dragoceno vreme i nađu neke nove krivce kako bi ih kritikovali za sve što ih loše zadesi.
No, policajcima ne ostaje samo da sede i kritikuju, vratiće se u period kada su premeštani, isteravani, kažnjavani i progonjeni po volji starešina a da pritom više nemaju predstavnike sindikata preko kojih bi zatražili zaštitu sindikalne organizacije.
Na kraju se postavlja jedno, sasvim logično pitanje: Da li je usvajanje na ovakav način i u ovakvom obliku Zakona o radu trenutno u Srbiji na snazi diktatura ili poraz i uništenje sindikalizma?
Sa ove tačke gledišta, i jedno i drugo, ruku pod ruku.
ŽIVEO SINDIKAT-SINDIKAT JE MRTAV!!!
InfoNPSS!