Nova godina, pored prazničnog raspoloženja i slavlja, obično predstavlja dobar trenutak da se podvuče crta i sagleda prethodni period jer, kako kaže izreka, nekada prošlost može da nam pokaže i šta će se desiti u budućnosti.
Zato u razgovoru s Milošem Jelenkovićem, predsednikom Nezavisnog policijskog sindikata Srbije, na samom početku 2019. godine pokušavamo da sagledamo dobre rezultate naše dosadašnje sindikalne borbe, kao i smernice za delovanje u budućnosti.
„Sećam se početaka sindikalnog delovanja, to je bilo krajem 2000. godine posle petooktobarskih promena, jer tada smo prihvatili neke evropske vrednosti, a evropske vrednosti su nalagale da policija može da ima svoj sindikat. Iako je sindikalizma bilo i 1991. godine, ali sve nekako u nekim podrumima, tamo gde nema svetla, kako ne bi ljudi bili izloženi ili proganjani“, započinje Jelenković priču, i nastavlja:
„Tada smo imali jasne ciljeve da zaštitimo pripadnike MUP-a od njihovih nadređenih, jer tada se zakon poštovao onako kako se moralo. Sve je išlo po sistemu – ja ti naredim, tvoje je da izvršiš, a ne smeš da kažeš ništa protiv toga, pa makar to naređenje vodilo negde dva metra ispod zemlje. Policajci su imali strašne probleme, trpeli su mobing na poslu. Zbog toga se kao jedan od osnovnih ciljeva nametnula zaštita pripadnika policije. Drugi cilj bila je promena ličnih dohodaka, jer je nekada policajcu, ma koliko radnih sati tokom meseca da je imao, sledovala fiksna plata bez nadoknade za noćni rad ili za prekovremene sate, niti je bilo dodataka na platu. Nismo imali ni putne troškove. Putovali smo kao neki slepci i jadnici, moleći kojekave vozače autobusa da nas povezu, što je van svake pameti“.
Naravno, zahvaljujući i predanom radu i sindikalnom organizovanju pripadnika MUP-a Srbije, uslovi su konstantno popravljani iz godine u godinu, ali smo zatim bili suočeni sa još jednim problemom, naročito na teritoriji Policijske uprave Beograd, jer smo imali 70-80 odsto pripadnika policije koji nisu imali stambeno rešenje, pa je bilo situacija da policajci divlje upadaju u opštinske stanove, a nekad i primorani nevoljom zauzimaju kojekave šupe u kojima bi živeli sa porodicom.
„Naša zamisao bila je da, ako je već usvojen zakon po kome država ne može više da daje besplatne stanove, onda barem može da nam izađe u susret tako što bi izgradila stanove koji bi koštali manje nego po tržišnoj ceni. Jer policajac to zaslužuje. Zašto? Pa nije isto kad policajac živi u toj opštini gde i radi, i kad na posao dolazi iz nekog drugog mesta, jer onda je tu osam sati i ide kući pošto to nije njegov grad“, objašnjava Jelenković.
„Ovako, kada imamo celu zgradu sa pripadnicima policije koji rade u toj opštini, tu gde oni žive i gde žive njihove porodice, taj kraj će sigurno biti bezbedniji nego neki drugi. Zašto? Ja lično svom detetu želim najpre sve najbolje, pa onda i svim drugima. I to je činjenica. Shodno tome, napravili smo u sindikatu projekat, zvao se ’Policajac u svom stanu’, koji je bio zamišljen tako da svi činioci koji su bitni, dakle opština i firme koje daju dozvole za infrastukturu (vodovod, kanalizacija, struja), budu uključeni… I, naravno, država Srbija koja bi uz određenu banku ispoštovala taj projekat“.
Iako je nastao pre više od 10 godina, taj projekat zapravo i nije doživeo neke velike promene, osim što je, naravno, država morala da stane uz njega. Naime, Erste banka, koja je i tada bila zainteresovana da učestvuje u projektu koji bi koštao oko 80 miliona evra, tražila je garanciju resornog ministarstva i vlade.
„Do dolaska Ivice Dačića na mesto ministra unutrašnjih poslova vlasti nisu imale sluha za našu ideju. Ali kad smo Dačiću prezentovali projekat, pogledao je svoje saradnike i rekao: ’Gospodo, ovo jeste pametna ideja, šteta bi bila da je propustimo’. Tada je formirao tu čuvenu komisiju da vide koliko je taj projekat izvodljiv“, napominje predsednik NPPS.
Po postavljenju ministra Stefanovića i nove Vlade Republike Srbije sa Aleksandrom Vučićem na čelu, taj projekat i rad te komisije su, međutim, obustavljeni uz obrazloženje: projekat preuzima Vlada i ona će ga sprovesti u delo.
„Mi smo imali kontakte sa tadašnjim ministrima i uopšte nam nije bilo bitno ko će da sprovede projekat, nego da se on završi i da policajci dobiju te jeftine stanove da mogu od svoje plate da ih kupuju. Računica je jednostavna – rata od 180 evra na platu od 270 evra je neizvodljiva. Ali rata od 80 do 120 evra na platu od 270 evra jeste izvodljiva. Pa kad pogledate, koliko plaćamo stan kad ga iznajmimo? A prema našoj zamisli kupujemo sebi stan. I to je to. To će policajci da prihvate, što je pokazala i anketa koju su sprovodili u MUP-u. Naročito smo ponosni na to što će 2019, već u maju, u Nišu prva zgrada biti useljena. Zahvaljujem Vladi na tome, a osećam i svoje lične zasluge za taj projekat, jer smo ga stavili na papir, jer smo ga mi izveli i doveli do finiša, iniciravši odluke nekih ljudi koji mogu i koji hoće to da završe“, napominje Jelenković.
Pored nabrojanog, NPSS je istrajao i u zahtevima koji se tiču uslova na radu, od opreme pa sve do policijskih vozila.
„Najbolje možemo da ocenimo promene ako pogledamo sliku policajca iz, recimo, 2006. godine, i obratimo pažnju na opremu, uniformu, vozila… A zatim pogledamo i sliku policajca iz 2018. godine. To su za mene najbolji parametri. Nekad smo imali pežoe 307 koji su bili stari po sedam i osam godina, imali smo zastave 101 koje su bile stare po 15–20 godina, imali smo letenje gume u zimsko vreme… Ako pogledamo današnja vozila, vidimo da su nova. A ako pogledamo uniformu policajca, shvatićemo da je prvi put u istoriji srpske policije policajac dobio kvalitetnu obuću. I shvatićemo da je tom policajcu sada mnogo udobnije kada korača ulicima po minusu nego sa onom obućom koju smo imali. Stigle su i nove uniforme… Možda se baš i ne poštuje pravilnik koji određuje koliko vremenski važi određeni deo odeće, ali se u kontinuitetu kupuje i daje sva oprema koja ide na zaduženje krajnjem korisniku – policajcu“.
Naravno, ljude ponajviše ipak zanima lični dohodak…
„Što se tiče plata, imali smo period kada smo podneli težak teret. Vlada je donela odluku da nam uzme deo ličnog dohotka, što nas je mnogo zabolelo. Tu nam je napravila velike troškove, jer policajac kad pravi plan za život, on pretpostavlja da plata može samo da raste. Ali u jednom momentu nam je plata bila manja za nekih 20 hiljada. To je strašno pogodilo sve nas, naročito one koji su pod kreditima, a 96 odsto zaposlenih u policiji je u kreditima. Sad svako povećanje dobro dođe. Ako se nastavi tim intenzitetom, ne možemo da kažemo da je to loše. Ako plate idu gore, to je dobro. Iskreno se nadam da više niko neće dovesti policijaca u situaciju da mu se umanji plata. Sindikat će se uvek boriti za to, kao što smo se uvek borili za analizu rizika prilikom smanjenje plate. Jer niko ne može da mi kaže da smo mi bili saglasni ili da smo to prihvatili i da je to moralo da bude tako. Nije moralo“, jasan je Jelenković.
Osnovno pravilo sugeriše na to da što manje problema ima policajac, veća je bezbednost građana na ulici. Naročito se to odnosi na bezbednost pripadnika MUP-a.
„Situacija u pravosuđu gorući je problem što se tiče pripadnika policije. Odnos pravosuđa prema nama, a tu se misli i na javno tužilaštvo i na sudstvo, zaista je očajan. Meni stvarno nije jasno kako možemo svi zajedno da predstavljamo državu Srbiju, a da nemamo zajedničku saradnju, delovanje i dogovor kako ćemo se postavljati prema onima kojij ugrožavaju bezbednost građana i bezbednost njihove imovine? I kad ćemo jednom da zauzmemo zajednički stav, što se tiče policije, tužilaštva i sudstva, da pregovora o bezbednosti naših ljudi – nema. Jer bezbednost policajca predstavlja i bezbednost države, i sa tim nema kocke. Ne možemo da imamo situaciju da dođe do napada na policajca, pa da napadač sutra uplati novac u humanitarne svrhe i da bude slobodan. Onog momenta kad si napao policajca, sledeće je da si napao tužioca ili sudiju. Kad dođemo do toga da je policajac nezaštićen, kao što je sada nezaštićen, i da se olako puštaju izvršioci takvih krivičnih dela na ulicu, cela država klizi ka periodu u kome može da ima velikih problema“.
Zato, tvrdi Jelenković, treba zauzeti kurs koji je NPSS odavno zacrtao.
„Otkad postoji sindikat, tražimo pooštravanje kazni. Čak smo podneli inicijativu tada i skupštini i ministru da se ubaci novo krivično delo – napad na pripadnike policije. Jer službena lica su i sva ona lica koja imaju javno ovlašćenje, i to je činjenica, a policajac uvek mora da ima veće ovlašćenje u zakonskom okviru da bi mogao da štiti sve one koji su ispod njega. To je sad ujednačeno, što je veoma pogrešno, pa se nadam da će neko ko ima sluha promeniti kaznenu politiku. Pa ako si napao doktora, dobiješ deset godina, a ako si napao policajca, dobićeš 20. I onaj će se dobro zamisliti kad se nađe ispred policajca, jer će imati u podsvesti šta može da mu se desi ako krene na njega“, podvlači Jelenković.
U 2019. godini NPSS nastavlja sa svojom borbom, kao i na jačanju i uvećanju članstva.
„Takvo je vreme, imamo na ulici one koji mnogo imaju i one koji nemaju ništa. Između tih grupa uvek je policajac kao tampon zona. Policajci najčešće imaju problema sa onima koji imaju mnogo para jer takvi ne koračaju po zemlji. Za njih je policajac nebitan faktor, jer mogu da plate za svoju slobodu i kad se ogreše o zakon. I onda dolazimo u situaciju da policajac bude gonjen od strane nekog ko ima mnogo para i dobre advokate. Tako smo 2007. na Starom gradu imali policajca koji se ubio jer tada nije mogao da obezbedi pet hiljada evra da plati advokata, iako je tada postupio u skladu sa zakonom. Da nam se to više ne bi događalo, tu je i naš sindikat kao organizacija koja stoji iza svojih ljudi, koja će sa svojim policajcima izaći i na sud i otići i u kafanu… Ispoštovaćemo kolege u svakom pogledu. I kad im je teško, i u radosti“, zaključuje predsednik NPSS Miloš Jelenković.