Ulice naših gradova poslednjih dana izgledaju kao bojišta. Dim, galama, razbijena stakla. U tom metežu, među povicima i guranjem, stoje ljudi u uniformi – policajci. Oni nisu siluete iza štitova, već ljudi lica umornih od nespavanja, sa očima koje stalno motre, sa rukama koje drhte od napetosti, ali ostaju čvrste.
Oni nisu protiv naroda – oni su deo naroda. Oni su komšije, prijatelji, rođaci. Ljudi koji se vraćaju kući posle smene sa modricama, ali i sa osećajem da će sutra opet morati da stanu tamo gde niko drugi neće.
Policija nije tu da sprovodi političke volje. Njena misija je jasna – da štiti život, imovinu i javni red i mir. Policija ne sme da bude politički instrument, niti sredstvo za obračune vlasti i opozicije. Podjednako je pogrešno i opasno koristiti policajce kao živi štit u političkim sukobima – oni nisu barikada, oni su služba koja treba da reaguje po zakonu, profesionalno i nepristrasno.
Bes koji deo protestanata usmerava ka policiji je neosnovan. Policajci ne stoje na ulicama da bi štitili vlast, već da bi održali mir i sprečili nasilje. To što su u uniformi ne znači da im je posao da ih iko tuče, psuje, vređa, gađa i ponižava niti to spada u opis posla policijskih službenika. U masi ostrašnjenih često se čuju povici da policija “treba da spusti štitove i priđe narodu” ali se ne vidi da tim potezom neće doći do uspostavljanja mira, već do anarhije – a anarhija nikada ne donosi sigurnost, nego još veći strah. Oni koji nose uniformu tu su da spreče da stanje na ulici potpuno izmaknue kontroli, i ta činjenica mora biti jasna svakom građaninu. Takođe, policija je deo Naroda, deo ove države, ali sa jasnim zadatkom profesije. Nama, policijskim službenicima nije zadatak da biramo stranu, da iznosimo i postupamo svako po svom mišljenju i nahođenju, već da složno i jednobrazno štitimo Ustav. Ma ko god bio sa jedne ili druge strane.
Danas, dok neki na policijske službenike gledaju sa nepoverenjem, a drugi ih vređaju i napadaju, moramo glasno reći: mi znamo da većina policijskih službenika radi svoj posao časno i pošteno! Znamo da se bore ne samo sa fizičkim izazovima, već i sa osećajem da ih deo javnosti vidi kao neprijatelje.
Ono što posebno teško pada je činjenica da u ovim teškim danima, rukovodioci na policiijske službenike gledaju kao na brojku u rasporedu, a morali bi da imaju na umu da iza svake uniforme stoji čovek koji ima granice izdržljivosti. Ljudi koji danima rade bez odmora, pod stresom i stalnim pritiskom, ne mogu ostati jednako efikasni i pribrani. Umoran policajac nije samo fizički slabiji – on je i psihički iscrpljen, što može dovesti do grešaka koje niko ne želi.
Oni su prva linija odbrane kada nastupi haos. Oni su ti koji prvi dolaze kada nekome preti opasnost, i poslednji odlaze kada se opasnost smiri. U vremenima kada bes i strah kuljaju ulicama, oni ostaju na nogama – ne zato što je lako, nego zato što znaju da ako se oni povuku, povući će se i mir. I pored svih intervencija koje se ovih dana vide na društvenim mrežama, a vezane su za proteste, policijski službenici obavljaju svoje redovne svakodnevne zadatke, i trude se da zadovolje sve potrebe građana.
Zato, danas Nezavisni policijski sindikat Srbije pruža svim svojim članovima ali i svim policijskim službenicima moralnu podršku, ali i svaku drugu vrstu pomoći. Napominjemo da smo uvek bili i uvek ćemo biti uz policijske službenike i podsećamo da, uprkos svim podelama i političkim tenzijama, naša uloga, policijskih službenika ostaje sveta i nezamenljiva. Jednog dana, kada se strasti stišaju i na ulicama opet uspostavimo red i mir, potsetićemo sve, da dok su drugi bili u kućama ili na protestima, imali različita politička mišljenja i ideje, mi smo stajali na kiši, suncu, danju i noću, pod kamenicama, batinama i uvredama – samo da bi očuvali red.