Juče je u Nišu dežurnu policijsku patrolu, koja je na poziv privatnog obezbeđenja Duvanske industrije Niš „Filip Moris“ izašla na intervenciju, napao nepoznati muškarac i tom prilikom jednog policajca teško povredio, dok je pripadnica niške Policijske uprave prošla sa lakšim telesnim povredama. Kako se nezvanično saznaje, napadač je ispred fabričke kapije čekao u zasedi jednog od šefova pogona, u nameri da ga polije sonom kiselinom.
Ovo je samo jedan, od nažalost mnogih primera, sa čime se policijski službenici svakodnevno suočavaju. Policajaci često u javnosti i među građanima nemaju veliku podršku i poštovanje iako se svakodnevno bore upravo za bezbednost građana. Kada se dogode masakri poput onog koji se nedavno dogodio u Žitištu, kada se suočavaju sa kriminalcima, pedofilima, silovanjima, raznim zlostavljačima retko ko pomisli kako je njima- onima kojima je posao da prvi stignu na mesto gde se događa ili dogodio zločin.
Osim svakodnevnog stresa koji im “pruža” priroda posla, policajci se suočavaju i sa problemima u svojoj porodici, neplaćenim kreditima i računima a neretko se i udaljavaju od svojih porodica upravo zbog stresa koji doživljavaju na poslu. Nije im lako ni u samoj organizaciji – gde često trpe mobing, retko kad su nagrađeni za dobar rad, često su omalovažavani, a ne treba zaboraviti ni težinu smenskog rada, rada noću, prekovremenog rada i rada tokom praznika. Sve to utiče na psihičko i fizičko stanje policajaca koji, prema nekim studijama, žive kraće od građana koji se bave drugim poslovima, češće oboljevaju od kardio-vaskularnih bolesti i visokog pritiska.
Ekonomska kriza dodatno otežava posao policije zato što u vreme krize, siromaštva, nezaposlenosti i migracija kriminalitet raste. U vreme ekonomske krize, čega smo svedoci svakoga dana, raste broj gladnih, nezaposlenih i siromašnih, što dovodi do krize morala, razočaranja, porasta korupcije i kriminalnih dela.
Nezaposlenost može dovesti do povećanja npr.krađa kako bi se zadovoljile određene potrebe, raste i maloletna delikvencija, ali takođe osoba koja je radno sposobna a ne može da dobije posao, dok ga paralelno dobijaju neki drugi, manje obrazovani i obučeni preko raznih veza ili partijskog uticaja, oseća se ugoženo i odbačeno, prestaje da veruje u zakon i time može da izazove kriminal. Kriminolog D. Szabo je istakao da nezaposlenost predstavlja „pritisak prstom na okidač koji otvara put u zločinačku karijeru“.
I dok neke građane ovakvi problemi zaobilaze, policajci se suočavaju sa posledicama ekonomske krize na svakom koraku. Osim što je osećaju na svojoj koži – dva puta su im umanjene plate, visina dnevnice je ispod svakog dostojanstva, često nemaju načina da plate stan, struju i osnovne namirnice za život, oni se, obezbeđujući red i mir u državi, paralelno bore sa svim posledicama ekonomske krize – odvraćaju ljude od izvršenja samoubistva, bore se sa psihički obolelim ljudima kojima je kriza uzela sve – posao, stan, porodicu, i sa povećanim brojem kriminalnih dela, a da se pritom u medijima i u javnosti retko kada može čuti pohvala za rad policijskih službenika kojima je svakoga dana na poslu „glava u torbi“.
InfoNPSS!